Projekat: Suocavanje sa prošlošcu

1. Sastanak sa predstavnicima RAE zajednica u Prištini 

9. novembar 2010

Centar za istraživanje, dokumentovanje i publikaciju (CIDP) iz Kosova je održao prvi sastanak sa vođama RAE zajednica na Kosovu u svetlu suočavanja sa aktivnostima u prošlosti i na kojem je diskutovano o pravu znanja i pravu na pravdu. Vezano sa tim govoreno je i o inicijativi za REKOM (za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljavanje činjenica o ratnim zločinima i drugim većim kršenjima ljudskih prava učinjenim tokom ratova 1991-2001 na teritoriji bivše Jugoslavije) prilikom čega su učesnici obavešteni o procesu konsultacija na Kosovu i u regionu te je diskutovano i o nacrtu statuta REKOM-a.

Ukupno šest učesnika RAE zajednica je učestvovalo na sastanku. Oni su pripadnici romske, aškalijske i egipćanske narodnosti iz Prizrena, Prištine i drugih mesta na Kosovu.

B. S. je tvrdio da su nasilni nemiri koji su se desili 17. marta 2004. god. rezultovali time da je nekoliko romskih porodica proterano iz Vučitrna; dakle predlaže da bi Regionalna komisija trebala da se bavi i rezultatom takvih nemira kao i da mandat REKOM-a treba da pokrije period od 1991. do 2004. Prema njegovim rečima većina od otprilike 300 romskih porodica koje su pre 1999. živele u Vučitrnu je otišlo tako da je sada samo 15 romskih porodica ostalo. H. Q. je insistirao da: „Dok se ne nađu tela nestalih čak i simbolično izvinjenje državnih autoriteta neće biti dovoljno“. Z. M. (bivši poslanik) iz Prizrena je podržao ideju da se sve zajednice trebaju suočiti sa svojim zlodelima u prošlosti na Kosovu i potvrdio poteškoće Roma u preživljavanju, pristupu obrazovanju, sigurnosti i slobodi kretanja.

Vezano sa Inicijativom za REKOM Z. M. (bivši poslanik) je bio pozitivan i uveren da će Vlada Kosova pozitivno prihvatiti ideju uspostavljanja Komisije za istinu o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Dodatno, A. M. je naglasio dva glavna problema kojima se RAE zajednice suočavaju na Kosovu: 1) manipulacija RAE zajednica od strane albanske strane i ranije srpske strane, 2) diskriminacija zbog boje kože (npr. za Rome je teško da dobiju dokumenta na opštinskom nivou zato jer ih ne tretiraju isto kao druge zbog boje njihove kože).

Na kraju, tri od šest prisutnih učesnika sastanka je potpisalo pristupnicu Koaliciji za REKOM i izrazilo svoju spremnost učešća na drugim sličnim sastancima i konsultacijama, bez obzira da li su na nacionalnom ili regionalnom nivou.


2. Sastanak sa ženama žrtvama rata iz Srbice

16. novembar 2010

CIDP je održao drugi sastanak sa ženama žrtvama rata 16. novembra 2010. god. u Srbici, Kosovo.

Žene su obaveštene o Inicijativi za REKOM (za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljavanje činjenica o ratnim zločinima i drugim većim kršenjima ljudskih prava učinjenim tokom ratova 1991-2001 na teritoriji bivše Jugoslavije) i procesu suočavanja sa prošlošću na Kosovu i u regionu. Šesnaest žena je učestvovalo na ovom sastanku.

Nora Ahmetaj, direktor CIDP-a i Rona Nishliu (nacionalni koordinator konsultativnog procesa za REKOM na Kosovu) su detaljno obavestile učesnice o važnosti osnivanja REKOM-a, razlozima ove inicijative, tokom konsultativnog procesa do tog dana, iskustvima zemalja sličnih istorija i na koji način će se aktivnosti nastaviti nakon okončanja konsultativnog procesa.

Jedna od glavnih tema diskusije na ovom sastanku su bila potrebe i zahtevi porodice žrtava, koje nažalost žive bez ikakve nade za bolji status u društvu. Samohrana majka dvoje siročadi iz Srbice je podržala inicijativu za REKOM i smatra da je ovo kap nade u okeanu beznađa jer se oseća zapostavljenom od strane kosovskog društva i institucija. „Mi smo izgubili dostojanstvo, sada se ne osećamo delom kosovskog društva“. Šta je učinjeno da se pronađu nestali? Kako je moguće da 12 godina nakon rata i dalje nema informacija o njihovoj sudbini?

S. V., samohrana majka dvoje dece iz Srbice kaže da institucije prepoznaju porodice ubijenih ali su mnogo pristrasne u dodeli beneficija i penzija porodicama palih boraca. Prema njoj ne postoji jednaka podela reparacija porodicama žrtava. Ona nastavlja: „Nadam se da ukoliko se prihvati da će REKOM uzeti u obzir naše zahteve i podržati nas bez obzira na optužbe u odnosu na implementaciju“.

Na kraju sastanka svih šesnaest učesnika sastanka je potpisalo izjavu pristupanja Koaliciji za REKOM i već jednoglasno izrazilo da svaka majka i žena na ovom svetu i sve porodice žrtava, bez obzira odakle su, imaju pravo da znaju o sudbini članova njihove porodice i trebaju uživati bolji tretman u svom društvu.


3. Nacionalne konsultacije sa ženama žrtvama rata

4 decembar 2010

Inicijativa za REKOM (za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljavanje činjenica o ratnim zločinima i drugim većim kršenjima ljudskih prava učinjenim tokom ratova 1991-2001 na teritoriji bivše Jugoslavije) je održala prve nacionalne konsultacije sa ženama žrtvama rata 4. decembra 2010. god. u Orahovcu, Kosovo.

Centar za istraživanje, dokumentovanje i publikaciju (CIDP) sa Kosova je organizovao i održao konsultacije na kojima su učestvovale 32 žene. One su albanske, srpske i romske narodnosti iz sela Velika Hoča i Velika Kruša u Opštini Orahovac.

F. H. iz Velike Kruše je izrazila skepticizam u odnosu na angažovanje opštinskih organa u Orahovcu u cilju registrovanja nestalih i drugih žrtava od 1999. Prema njoj: „ukupni broj žrtava iz ove opštine je dostigao broj od 900 ubijenih i nestalih dok je samo u Velikoj Kruši 226 ubijenih i 68 koji se i dalje vode kao nestali“.

Dok je M. R. iz Velike Kruše insistirala da samo „zajedničkom saradnjom i komunikacijom svih zajednica u opštini i izvan nje, kao i razmenom informacija o nestalima koje bi mogle pomoći u identifikaciji počinioce tih zločina, porodice žrtava bi bile oslobođene nespokojstva“. Ona veruje da bi samo uspostavljanje nezavisne komisije donelo pravdu svima.

Prema T. S. iz Velike Hoče: „osnivanje regionalne komisije bi bacilo svetlo i iznelo istinu u vezi sa njenim mužem koji je nestao od 1999.“. Ona i dalje ima nadu u pravdu i nada se pronalaženju njegovog tela. Ona takođe želi da sazna ko je počinio taj zločin i zašto.

Tokom diskusije žene su pokazale potrebu razmene iskustava o događanjima između 1998. i 1999. One nepokolebljivo zahtevaju pronalaženje ratnih zločinaca. Kada su moderatori postavili pitanje kako bi one reagovale ukoliko bi se ti kriminalci raspoznali i bili dostupni reakcije su bile različite. S. V. je zahtevala da kriminalci koji su kidnapovali njenog brata 1999. budu vezani i odgovarajuće kažnjeni. M. B. je navela pozitivne slučajeve kada je jugoslovenska vojska i policija spasla određene pojedince Albance tokom rata u Orahovcu.

Na kraju sastanka 27 žena žrtava koje su učestvovale na konsultacijama je potpisalo pristupnicu Koaliciji za REKOM i izrazilo svoju spremnost učešća na drugim sličnim sastancima, bez obzira da li su na nacionalnom ili regionalnom nivou, uvek u potrazi za istinom za žrtve ratnih zločinaca.


4. Pripremni sastanak sa ženama žrtvama rata iz sela Velika Kruša

11. decembar 2010

U svetlu inicijative obaveštavanja porodica žrtava rata i drugih relevantnih zainteresovanih strana u civilnom društvu Kosova za inicijative „suočavanja sa prošlošću“ i time diskutuju i ocene njihove potrebe, interesovanja i pozicije naspram kosovskih institucija i društva CIDP je organizovao pripremni sastanak sa 22 žene žrtve rata iz Velike Kruše. Velika Kruša je selo koje se nalazi u Opštini Orahovac u kojem danas živi otprilike 6000 hiljada ljudi i u kojem se je dogodio jedan od najvećih masakra tokom rata na Kosovu. Tokom 25, 26. i 27. marta 1999. pripadnici srpske vojske, paravojnih formacija i policija je ubilo 241 civila, uključujući pet žena i sedmoro dece. Srpske snage su takođe spalile i 793 kuće, uništile deo škole, dom kulture, istorijske spomenike i većinu poljoprivredne mehanizacije seljaka.

Tokom diskusije sa ženama žrtvama rata izražena su tri pitanja: njihove potrebe (pravo) da se zna istina, reparacije i pravna/institucionalna zaštita i da li su žrtve do sada dobile pravičnu i efektivnu pomoć.

U odnosu na njihova interesovanja, žene žrtve i dalje potražuju prepoznavanje njihovih patnji, dok su prikazale interes za podršku bilo kakve nacionalne ili regionalne inicijative kojom bi se promovisao mir, komisije istraživanja istine i finansijske i/ili simbolične reparacije za žrtve.

Ovo je bio treći sastanak u nizu sastanaka koji će biti organizovani u vezi inicijative „suočavanja sa prošlošću“.